Istraživanje: Porodica se ne zaboravlja

Da li ste se ikada zapitali da li bi odrastao pas prepoznao svoju majku, brata ili sestru? Naučnici imaju odgovor

Naučnici su nam nedavno potvrdili da nas psi doživljavaju kao svoje roditelje, odnosno, da u vlasnicima vide podršku, vodiča, učitelja, utehu. Međutim, da li bi naši mezimci prepoznali svoje roditelje, braću ili sestre kada bi se s njima susreli u parku – pitanje je koje intrigira jednako vlasnike i istraživače.

 

Vučji i pseći DNK

Bihejvioralni biolozi s Kraljičinog univerziteta u Belfastu rukovodili su se tezom da, iako je daleko odmakao od svojih vučjih predaka, DNK pasa ipak nije mogao toliko da se izmeni. U vučjim zajednicama socijalna hijerarhija se uspostavlja i temelji na porodičnoj strukturi, pa se tako roditelji nalaze na vrhu hijerarhije i oni su vođe čopora. Kad je reč o psima, to znači da su štenci nasledili sposobnost da uvek prepoznaju i da pamte svoje majke jer, da bi čopor funkcionisao, njen status mora biti neupitan, prepoznatljiv i majka mora da se sluša. S druge strane, smatra se da će i majka uvek prepoznati svoje štence jer su tokom nekoliko nedelja, ili nekoliko meseci, oni bili njen jedini fokus; hranila ih je, negovala i štitila.

 

Štenci i majke

Istraživači iz Belfasta rešili su da testiraju ovu svoju pretpostavku i u seriji eksperimenata proučavali su štence labradora, zlatnog retrivera i nemačkog ovčara i njihove majke. Štenci su u tom trenutku imali između četiri i pet i po nedelja.

Prvi eksperiment sastojao se u tome da se u dnu prostorije, u žičane kaveze, smeste majka štenaca i druga ženka istog uzrasta, veličine i iste rase. Potom, istraživači su uvodili štence u prostoriju i beležili kom će kavezu prvo prići. I rezultati su bili više nego jasni i precizni – čak 84 odsto štenaca bez zadrške je pohitalo ka svojoj majci.

 

Braća i sestre

U sledećem opitu, u žičane kaveze smeštani su braća i sestre iz istog legla, dok su u drugom kavezu bili štenci istog uzrasta i rase. Ponovo, štenci su pokazali da vrlo dobro znaju ko im je rod, i u 76 odsto slučajeva prilazili su kavezu s braćom i sestrama.

 

Miris porodice

– Najverovatnije je miris taj koji ih je vodio rođacima, pa smo sproveli još jedan test kako bismo potvrdili ovu pretpostavku. Umesto pasa, ovog puta smo u kaveze stavljali peškire, prostirke ili ćebad na kojima je spavala majka štenaca koji su učestvovali u studiji. I rezultati su bili gotovo identični prethodnim. Štenci su u 82 odsto slučajeva prilazili kavezu u kome je bio miris njihove majke i gotovo potpuno ignorisali onaj u kome su ćebenca ženke istih godina i rase. I kad je bila reči o prostirkama njihove braće i sestara, štenci su u 70 odsto slučajeva bili privučeni baš njima, a ne onim od štenaca drugog legla iste rase – objasnio je vođa studije Piter Heper s Kraljičinog univerziteta u Belfastu.

 

Nema greške

Zaključak je bio jasan: Mladi štenci veoma dobro znaju ko im je majka, i ko su im braća i sestre, i to zaključuju na osnovu mirisa. Međutim, ova studija nije nam dala odgovor na pitanje da li bi i odrasli psi tako jasno znali da prepoznaju svoju majku, brata ili sestru.

 

Stariji psi

Heper i njegov tim pomislili su isto, pa su nedugo zatim sproveli i istraživanje sa starijim psima.

– Odlučili smo da u testovima učestvuju psi stari dve godine koji su od svojih majki odvojeni s dva meseca starosti, i koje od tada nisu videli. Ponovili smo identične testove pitajući se da li je i u ovom uzrastu kod pasa miris presudan u prepoznavanju – rekao je naučnik.

Najpre su na delu bile majke kojima je dato da ponjuše ćebence svog potomka s jedne, i psa istog uzrasta i rase s druge strane. Sve majke su znatno duže i upornije njuškale predmete koje pripadaju njihovoj deci, nego drugih pasa, pa je naučnicima bilo nedvosmisleno jasno da će kuja uvek prepoznati svoje mladunče, ma koliko vremena da je prošlo.

A onda su na red došla deca i pokazala da i ona vrlo dobro znaju ko im je majka, čak i nakon gotovo dve godine razdvojenosti. Rezultati su pokazali da je 76 odsto pasa studiozno njuškalo i zadržalo se kod ćebenceta svoje mame.

– Ovo je zaista revolucionarno otkriće, ali isto tako i tek jedan delić slagalice. Ovi rezultati ne mogu nam reći ništa o tome kako bi se ponašali pri ponovnom susretu, ali za sada nam je barem jasno da bi se sigurno prepoznali – objašnjava Heper.

Ne sumnjamo da će nas istraživači uskoro obradovati i odgovorom na ovo pitanje. Do tada, znamo da se porodica ni u psećem svetu – ne zaboravlja.

 

Prepoznaju li psi svoju rasu?

Naučnici kažu da je to teško verovatno iako je dokazano da psi prepoznaju svoju vrstu.

– Kad se sretnu dva psa iste rase, pre je reč o tome da mogu bolje da čitaju mimiku lica jedan drugome, kao i da dele neke slične karakteristike kao što su društvenost i pristupačnost. Tako će dva nemačka ovčara ili dva border kolija verovatnije odmah da se združe, u odnosu na dva kavalijer king čarls španijela koji zbog svojih pljosnatih njuški neće baš odmah moći da „pročitaju“ na licu da li mogu postati drugari. Zato se psi s dužim njuškama i većom glavom bolje razumeju. – objasnili su bihejvioristi.

Foto: Shutterstock

Podelite sa prijateljima :)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *