Psi prate naše osećaje sreće i tuge iako toga možda nismo svesni

JEDNOM davno se mislilo da psi nemaju osećaje kao i mi ljudi, ipak stvarnost je pokazala da postoje psi koji su vrlo senzibilni i osećajni. Jedan od jako dobrih primera je od prijateljice pas, a njena priča glasi ovako:

„Došao je kada je imao nešto više od mesec dana sa samo 3,2 kilograma. Mala slatka buhtla. Ja sam tada bila u vezi s prilično nestabilnom osobom kojoj sam svim silama htela pomoći. Moj mali pas kao da je osećao moju tugu i nemoć i često je znao gurnuti glavu u moje krilo kada bih bila rastrojena i tužna.

Kako je vreme odmicalo, on je postajao stariji, no neke stvari se nisu mienjale. Kada dođem kući, on veselo maše repom i ima sjaj u očima, no kada dođem umorna, tužna ili ljuta, maše sporije i spusti uši.

Ja sednem pokraj njega, a on kao da uzdahne i nasloni glavu na mene. Dok meni suze teku, kao da me sluša, upija svaku moju rieč i suzu i na kraju me poliže po ruci kao da mi želi reći da će sve biti dobro.

Ni tada nisam pridavala neku posebnu pažnju tome da on oseća moje raspoloženje, no druženje s drugim psima mi je pokazalo da psi osećaju kakvog smo raspoloženja. Kod svog psa sam primietila da moram sebe držati pod kontrolom jer ako ja nisam dobro, nije ni on.

U jednom ružnom razdoblju u svom životu više od dva meseca osećala sam se prilično loše i depresivno. On je počeo gristi šape, bio je bezvoljan i apatičan. Vodila sam ga kod veterinara i obavili smo svu moguću dijagnostiku, no ništa nismo pronašli. On je fizički bio potpuno zdrav.

Onda me jedna divna veterinarka pitala imam li kakvih problema kod kuće i ja sam rekla da imam. Ona je rekla da i moj ljubimac to oseća i ne zna kako mi pomoći pa se ‘grize’, znate kao što se ljudi grizu jer su nemoćni u nekom trenutku. Tako je i on bio nemoćan da mene smiri.

U trenutku kada je ružna priča završila i kada sam ja došla k sebi i počela ponovno disati punim plućima i biti sretnija, on je prestao gristi šape i vratio mu se sjaj u oči.

Neki bi rekli da je to možda loša povezanost, ali ono što ja mogu iz iskustva reći je da je meni moj pas najveća uteha i kada god mi je teško, kada sam tužna ili ljuta, moram to što prije prebroditi jer ne želim da moj pas oseti moju tugu.

Zajedno plačemo, zajedno se smiemo. On je sada star i zaslužuje osećati samo moju sreću jer je bio uz mene u svim usponima i padovima.“

Ljubimci, ne samo psi nego i druge životinje, mogu osećati ljudske emocije. Stoga volite svoje ljubimce, primećujte kako se ponašaju i što vam žele poručiti. Pazite ih i budite zahvalni što su uz vas i u dobru i u zlu. 

Izvor: index.hr

Podelite sa prijateljima :)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *