Sterilizacija psa da ili ne, odnosno kada je najpogodnije vreme za to?

KASTRACIJA institucija odgovornog vlasništva

Da li ste čuli kako kuja, u nedostatku okota, prigrli plišane igračke i tako zamišlja da ima leglo? Koliko puta ste svog psa mužjaka, uz ozbiljno cimanje povoca, morali na ulici da odvajate od ženke koja je u teranju? Da li je ljubimac, po povratku kući, udarao njuškom u vrata, jer želi da izađe napolje, i sumanuto kružio po stanu, cvileći da ga pustite? Koliko puta je rizikovao da zadobije ozbiljne povrede u sukobu sa drugim mužjakom? Sudeći prema rečima profesorke Marijane Vučinić sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, ovo je velika frustracija za životinju koja ni uz najbolju dresuru i veliku pažnju ne može da razume zašto je sprečena da ostvari svoj iskonski nagon.

Bez obzira na mišljenje stručnjaka, mnogi vlasnici pasa ipak ne žele da sterilišu svog ljubimca, jer smatraju kako je to protiv prirode životinje i da je bolno, da anestezija loše deluje na zdravlje i da će pas promeniti karakter i ugojiti se… Zato smo od nekoliko stručnjaka potražili objašnjenje u vezi sa dilemom – da li sterilisati psa ili ne?

Odgovor na ovo večno pitanje prva je dala prof. dr Marijana Vučinić:

– Kastracija je institucija odgovornog vlasništva. Osim toga, zakon upućuje vlasnika ženke psa da je steriliše (Zakon o dobrobiti životinja, član 55. – prim. aut.), ali kao i mnogi drugi zakoni, i ovaj se ne poštuje, već se odluka prepušta samovolji pojedinca.

 

Zapad (ni)je primer

Nedavno, tačnije 24. februara, obeležen je još jednom svetski dan sterilizacije životinja. Tim povodom, mnogi mediji su podsetili zašto je sterilizacija humano rešenje u brizi o životinjama, pre svih psima i mačkama. Naveli su kako većina vlasti u brojnim državama sveta poseže za eutanazijom, najčešće pasa i mačaka, da bi kontrolisala njihovu populaciju, što se primenom kastracije može rešiti mnogo efikasnije i humanije. Primera radi, prema procenama raznih udruženja za zaštitu životinja, samo u azilima za životinje širom Sjedinjenih Američkih Država svake godine se eutanazira 2,4 miliona zdravih pasa i mačaka!

Ipak, za razliku od veterinara iz zemalja razvijenog zapadnog sveta, koji smatraju da je najpodobnije vreme za sterilizaciju pre nego što pas dostigne zrelost, tačnije oko šestog meseca, naši stručnjaci uglavnom smatraju da psa treba pustiti da sazri.

Vreme za sterilizaciju kuja je posle prvog teranja, kad postane i fizički i polno zrela – kaže dr Dragan Bacić, docent sa Veterinarskog fakulteta, koji radi i u veterinarskoj praksi.

Sa mišljenjem kolege saglasna je i doktor veterinarske medicine Nikoleta Novak iz ordinacije „Novak“, koja dodaje da kada je reč o mužjacima, oni mogu da se sterilišu i pre prve godine, tačnije već kada počnu da podižu nogu kako bi „obeležili“ teritoriju.

Docent Bacić posebno napominje kako – bilo da je reč o ženki ili mužjaku – pas kastracijom ne gubi identitet pola, već u njihovom organizmu ostaju dovoljne količine hormona estrogena i testosterona koji ženku čine ženkom, a mužjaka mužjakom.

 

Sporiji metabolizam

– Što se tiče karaktera psa i njegovog ponašanja posle sterilizacije, ne dolazi do bitnih promena – objašnjava nam Nikoleta Novak. – Psi koji su bili dobri čuvari to i ostaju, oni koji su voleli igru i bili društveni, ne menjaju se.

U mnogim zemljama, pojedini psi se koriste u policiji ili vojsci ili za vođenje slepih. Oni se obavezno sterilišu, što ukazuje na to da im se radni karakter ne menja. Promene u ponašanju mogu da se primete kod jedinki koje se dosta ugoje, pa postaju trome i lenje.

– Metabolizam sterilisanih pasa sporiji je zbog nedostatka polnih hormona, ali ako vlasnik kontrolisano hrani ljubimca, gojaznost se može vrlo lako izbeći – ističe Nikoleta Novak.

Naša sagovornica dodaje i da za sada ne postoji parametar koji bi pokazao kako parenje i potomstvo deluju na psihu životinje i da li im uskraćivanjem potomstva oduzimamo i nešto za njihovu psihu veoma bitno.

– Činjenica je i da se psi među sobom mnogo razlikuju – napominje Novak. – Pojedini pokazuju želju za parenjem, a neki ne žele uopšte da se pare, bilo da su mužjaci ili ženke. Pri tome praksa pokazuje da neke kuje nisu zainteresovane za potomstvo, čak su prema njemu agresivne.

 

Surova prirodna selekcija

– Pas odavno više nije vuk – kaže docent Dragan Bacić. – To praktično znači da je već dugo daleko od svoje iskonske prirode. Uostalom: da li ste se zapitali koliko vukova u prirodi ostvari nagon za parenjem? Obično to uspeva samo alfa mužjak, dok su drugi povučeni. Tek kad alfa mužjak ostari, počinje sukob preostalih za preuzimanjem dominacije u čoporu. Prirodna selekcija je veoma surova.

Zato stručnjaci poručuju da bi vlasnici, koji misle da je sterilizacija protiv prirode njihovih ljubimica, trebalo da znaju da je protivprirodno dozvoliti psima i da se pare prilikom svakog teranja.

– Život svih domestikovanih životinja sigurno nije onakav kakav bi im bio u prirodi, ni kad je reč o načinu života, niti ishrane, ni njihovih međusobnih odnosa – dodaje veterinarka Nikoleta Novak. – Od trenutka kad su životinje pripitomljene, počele su da žive pod uticajem čoveka i ne u potpunom skladu sa njihovom prirodom. Sterilizacija je samo jedan mali aspekt čovekovog uticaja na život životinje, koja blagovremeno može da spreči pojavu bolesti.

Podelite sa prijateljima :)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *